On je plemić koji obožava Severnu Koreju, čak je i funkcioner u njihovoj diplomatiji: Kritikuje sve koji pričaju loše o Kimovoj zemlji (FOTO)

Ovaj Španac je rođen 1974. godine. On je osnivač, predsednik i jedini član porodice Korejske prijateljske asocijacije (KFA). Od 1990. godine javno podržava politiku Severne Koreje


 Alejandro Cao de Benos, aktivista, Severna Koreja

Severna Koreja za čitav svet važi za veoma tajanstvenu zemlju. Informacije koje dolaze odatle su veoma oskudne, režim kotroliše svakodnevni život ljudi, a slobodna turistička putovanja nisu dozvoljena. Ova komunistička država je u svađi sa većim delom sveta, a zbog svog specifičnog režima, ona kao da je ostala zaleđena u vremenu. Jako je malo stranaca koji promovišu njen sistem i vrednosti, ali je jedan čovek uspeo da ode i korak dalje.

Alehandro Kao de Benos de Les i Perez je španski politički aktivista koji ima veoma bliske odnose sa Severnom Korejom. On je specijalni predstavnik ministarstva spoljnih poslova Severne Koreje, i prema svom mišljenju i specijalni delegat severnokorejskog komiteta za kulturne odnose sa inostranstvom.

Ovaj Španac je rođen 1974. godine. On je osnivač, predsednik i jedini član porodice Korejske prijateljske asocijacije (KFA). Od 1990. godine javno podržava politiku Severne Koreje.

Ima i korejsko ime koje glasi Čo Son-il (Koreja je jedna). Ovo ime je dao sam sebi, pa zato nije legalno, a kada putuje koristi španski pasoš.



Živeo je u Taragoni i Barseloni i radio je kao konsultant u IT kompaniji. Godine 2016. je uhapšen u Španiji navodno zbog trgovine oružjem.

Ono što je posebno interesantno vezano za njega jeste činjenica da potiče iz porodice plemića. Njegovi preci sa očeve strane su bili barodni Les, markizi i grofovi, koji pripadaju najvišim članovima španskog plemstva. Oni su vekovima bili vezani za vojsku i mornaricu.

Iako je njegov deda bio veoma bogat, izgubio je svoje nasledstvo, pa je na kraju morao da radi kao čuvar.


Štiti Kimov režim od loših komentara

AKTIVNOSTI UDRUŽNJA KOREJSKOG PRIJATELJSTVA

Alehandro je 2000. godine osnovao Udruženje korejskog prijateljstva.

Tu je obuhvatio sve stvari vezane za Severnu Koreju koje su u njegovom privatnom vlasništvu. U pitanju su medijski materijali, veb prodavnica gde se značke, korejska muzika i ostali predmeti mogu kupiti onlajn. Kupljena roba se šalje iz Španije.

Kada su ga pitali o Kim Džong Unu 2009. godine, odgovorio je da nikada nije čuo za njega, a onda je rekao da je priču o Kim Džong Unu kao nasledniku Kim Džong Ila izmislila južnokorejska obaveštajna služba.

Alehandro redovo posećeju Pjongjang. Ranije se prijavljivao kao novinar i pravio se da je prevodilac za inostranu štampu, a pomagao je da se zakažu brojni poslovni sastanci.

Napisao je brojne članke o pitanjima vezanim za političku situaciju na Korejskom poluostrvu, o širenju propagande, kao i davanju intarvjua za medije.

Alehandro je jedan od retkih stranaca koji tvrde da prate severnokorejsku partijsku liniju. Pojavljivao se u dva dokumentarca o Severnoj Koreji - Igra propagande i Kimovi prijatelji.


Otvorio je čak i Kafić Pjongjang

KAFIĆ PJONGJANG

U julu 2016. godine je osnovao kafić Pjongjang u Taragoni. Ovo mesto je ukrašeno severnokorejskim propagandnim posterima, a tu se održavaju i razgovori o temama poput turizma. Kafić je zatvoren za javnost u martu 2017. godine, pa samo prima članove KFA.

KRITIKA

Alehandro je pretrpeo velike kritike od strane zapadne štampe, između ostalog je jer je pokušavao da ograniči slobodu izražavanja novinara iz drugih zemalja.

Druge članove Udruženja korejskog prijateljstva je izbacio zbog nepoštovanja. Takođe je optužen za pretnju i zastrašivanje novinara koji kritikuju Severnu Koreju.

Kada je Endru Mors sa ABC posetio Severnu Koreju 2004. godine, Alehandro ga je otpužio da je koristio senzacionalističko novinarstvo da bi izveštavao o Kočang farmama.

Jednom prilikom je Alehandro ušao u Endruovu hotelsku sobu i oduzeo mu trake, oštetio laptop i prisilio ga da potpiše pismo izvinjenja kako bi mogao da napusti zemlju.



Alehandro je takođe pretrpeo kritike jer se predstavljao kao zaposleni vlade Severne Koreje i što je KFA predstavljao kao zvanični entitet Severne Koreje, iako to nije tačno.

Pričalo se da naplaćuje duplo više nego drugi da bi organizovao ture po Severnoj Koreji i kako bi dovodio u zemlju reditelje i umetnike.

U zamenu za visoke cene on obećava ekskluzivan pristup, iako su atrakcije u njegovoj turi slične kao i u bilo kojoj drugoj.